Zlatna greda

 [ kontakt]

U godinama koje su sumracno ostavile pustos u nasoj kulturi, mnogo stosta je zaboravljeno sto bi bilo obavezujuce kao ambijent za njen opstanak. Ne samo svet knjige koji je zalosno osiromasen n, nego i posebno svet knjizeve i naucne periodike koji je uslov za ozbiljan razgovor, razmenu ideja i doprinosa. Pisanje ne moze ostati u istoj ulozi u odnosu na drustvenost, jer se horizont promenio: ono sto se nalazi ukljesteno u raljama tehnonauke, medija globalizma, trzista, rascaranosti i siromastva. Ono vise u novom svetu nikada nece moci da stvara moralne heroje, niti povlascenu etiku pisanja.

Ono sto nam nedostaje nije samo vera, koja uprkos vladavini znanja moze vise da pomogne znanju nego ono samo, nego vec i razumsko racunjanje sa spasonosnim - sa onim cime raspolazemo ili nam je nadohvat ruke: razgovor sa sobom i sa svetom, razgovor kao otvorenost i trpeljivost, kao traganje za spasonosnom kulturom prezivljavanja.

I zlatna greda je jedan od malih gestova koji za tu kulturu nastoji da otvori vrata. Za misljenje i knjizevnost. znanje i skepsu, trpeljivost i upitanost, svet i istoriju, svedocenje i poricanje...

Zlatna greda je jedna od najznacajnijih novosadskih ulica kulture u kojoj jekako se pretpostavlja 1865, jedan od znamenitijih srpskih pesnika Laza Kostic napisao ili zamislio cuvenu pesmu Spomen na Ruvarca. Iz njenih nocnih obrisa pesnik je sisao u tamni svet upitanosti o znanju kao spasenju.

Zlatna greda ce nastojati da zajmi ponesto od tog silaska.